Svaki nezaštićeni seksualni odnos može dovesti do prenošenja određene infekcije ukoliko je jedan od partnera inficiran. Putevi prenosa su razni, a izazivaju ih mikroorganizmi i to preko vaginalne i semene tečnosti, ali i putem krvi. Bakterije kao i virusi koji izazivaju polne bolesti, odnosno STD ( sexually transmitted diseases ), dospevaju u organizam preko sluzokože i to uretre, vagine, usne duplje i anusa.
Ove infekcije se takođe mogu preneti i neseksualnim putem, i to sa majke na bebu. To se može dogoditi u toku trudnoće, prilikom porođaja, usled transfuzije krvi i korišćenja zajedničkih igala. HIV, gonoreja i sifilis se lako mogu preneti sa majke na bebu u trudnoći, za vreme porođaja ili putem mleka kada beba doji. Kada su u pitanju polne bolesti uzročnici mogu biti gljivice, virusi, paraziti i bakterije. Ono što je karakteristično za polne bolesti jeste što one nekada ne daju nikakve simptome, pa je moguće zaraziti se od osoba koje i ne znaju da imaju neku infekciju.
Period inkubacije
Period inkubacije predstavlja interval između seksualnog kontakta, koji je bio rizičan, i pojave nekog od simptoma. Kada se radi o periodu inkubacije, on može trajati od 3 – 7 dana, ali nekada i nekoliko meseci. Simptomi se u pojedinim slučajevima mogu razvijati mesecima, a nekada i godinama nakon rizičnog kontakta. U toku trudnoće može doći do raznih komplikacija ukoliko se infekcija ne otkrije i ne leči na vreme. Osobe koje su seksualno aktivne, a praktikuju odnos bez zaštite, rizikuju da prenesu infekciju na sve svoje buduće seksualne partnere. Veoma je važno testirati se na vreme ako postoji bilo kakva sumnja, jer samo tako se blagovremeno može postaviti dijagnoza i sprečiti dalje širenje infekcije. Takođe, ukoliko se ne leče ove infekcije mogu dovesti do pojave određenih vrsta kancera, oštećenja organa a mogu izazvati i neplodnost.
Česti simptomi
Veliki broj osoba često nije ni svestan da ima infekciju, a nekada čak i više njih. Već smo rekli da su mnoga oboljenja asimptomatska i da osoba nema apsolutno nikakvih naznaka infekcije.
Simptomi koji se mogu javiti i zbog kojih treba obavezno posetiti lekara najčešće su:
Crvenilo, svrab i osip u genitalnom području,peckanje, nelagodnost i bol prilikom mokrenja,krvarenje prilikom mokrenja, ali i prilikom seksualnog odnosa, bol pri seksualnom odnosu,mokraća koja je neprijatnog mirisa,sekret kod žena koji ima specifičan miris i boju,iscedak iz mokraćne cevi muškaraca,promene na koži i sluzokoži u predelu genitalija, usne duplje i rektuma ( plikovi, bradavice, ranice),upale genitalnog područja,neurološki poremećaji i kardiovaskularni problemi.
Postavljanje dijagnoze
U slučaju infekcije dijagnoza se postavlja na osnovu testiranja u laboratorijskim uslovima. To može biti uzimanje uzorka prvog jutarnjeg urina, uzorka uretralnog brisa kod muških osoba, kao i uzimanje uzorka cervikalnog i vaginalnog brisa kod žena. Takođe, testiranje se može obaviti i putem određenih analiza krvi i to kod oba pola. Postoji veliki broj različitih testova koji se primenjuju kako bi se otkrila neka infekcija. Nakon dobijenih rezultata lekar bira određeni tretman i proces lečenja kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije a pacijent doveo do izlečenja.
Procenat prenosa infekcije, prilikom nezaštićenog seksualnog kontakta sa osobom koja je inficirana je zaista veliki i iznosi oko 80 %. Ženske osobe su u većem riziku za nastanak neke od komplikacija ukoliko se infekcija ne leči. Lečenje se uglavnom sprovodi uz terapiju antibioticima, i to kada su u pitanju bakterijske infekcije. Mnoge virusne infekcije nisu u potpunosti izlečive ali se uz redovnu upotrebu terapije mogu držati pod kontrolom.
Kako se zaštitii od raznih infekcija
Prevencija je važna za svaki segment zdravlja, pa i kada su seksualni odnosi u pitanju. Upotreba zaštite u vidu prezervativa, obezbeđuje se delotvorna zaštita kod oba partnera. Zato je poželjno uvek insistirati na korišćenju ove vrste zaštite. U preventivne mere spadaju i vakcine koje se daju kako bi se sprečilo dobijanje hepatitisa B i humanog papiloma virusa. Redovno posećujte svog urologa i ginekologa, čak i kada nemate nikakve simptome. Ovo je važan korak ka blagovremeno postavljenoj dijagnozi i sprečavanju prenosa infekcije na druge osobe.
Za žene je jako važan Papa test, jer se mogu videti razne promene na ćelijama a koje mogu ukazivati na postojanje određene infekcije. Ukoliko se to dogodi, pacijent se može uputiti na dodatna ispitivanja kako bi se uspostavila prava dijagnoza. U toku perioda trudnoće jako je važno da trudnica ide na redovne kontrole i potrebna testiranja, jer se tako smanjuje rizik od pojave mnogih komplikacija kako po majku tako i po bebu.
Leave a comment