Bolesti se mogu javiti iz različitih razloga, odnosno njihovi uzročnici su brojni. Svedoci smo porasta osoba koje se nazivaju hroničnim bolesnicima. To su bolesti koje nastaju i traju tokom celog života u životu neke osobe. Nazivaju ih još i dugoročnim zdravstvenim problemima, za koje ne postoji definitivno izlečenje, već se one pre svega drže pod kontrolom uz dobro određenu terapiju. Ovakve osobe moraju imati konstantnu medicinsku negu, kao i redovne kontrole kod svog lekara.
Simptomi zavise od vrste bolesti, i mogu varirati od blažih pa do onih teških, koji utiču u velikoj meri na kvalitet života pacijenta. Savremeno doba donosi mnoge izazove, sve je više obaveza a malo vremena za njihovo obavljanje, pa su stres i trka sa vremenom postali svakodnevnica većine ljudi. To svakako utiče na organizam, odnosno imuni sistem pojedinaca, pa dolazi do raznih oboljenja.
Kod lekara jednom godišnje
Godišnji sistematski pregled predstavlja prvi i neophodan korak u prevenciji zdravlja, ali isto i kod pojave određenih simptoma koji mogu ukazivati na određenu hroničnu bolest. Internistički pregled podrazumeva proučavanje celog organizma, ali sa posebnom pažnjom na unutrašnje organe poput pluća, srca, bubrega, žlezda, krvih sudova, organa za varenje i dr. Internistički pregled se sastoji iz nekoliko elemenata, a to su:
- Inspekcija predstavlja uočavanje promena posmatranjem,
- Palpacija služi za dobijanje informacija o drugim organima,
- Perkusija je metoda udaranja instrumentom po telu kako bi se uočile promene u organizmu,
- Auskultacija predstavlja slušanje stetoskopom od strane specijaliste i analiziranje patoloških promena prilikom udisaja i izdisaja, kao i analiza disajnog šuma.
Internistički pregled obuhvata i pregled koštano – zglobnog sistema, kao i stomačne regije. Lekar meri krvni pritisak, meri zasićenost krvi kiseonikom, ali i analizira rezultate elektrokardiografije, odnosno EKG-a.
Vrste hroničnih bolesti
Postoji više vrsta hroničnih bolesti a najčešće i najpoznatije su:
- Hronična opstruktivna bolest pluća ( HOBP ) i astma,
- Upala zglobova
- Gojaznost
- Bolesti srca i krvnih sudova,
- Depresija, anksioznost,
- Bolesti probavnog sistema.
HOBP – simptomi
Hronična opstruktivna bolest pluća je oboljenje koje je veoma progresivno, a sama bolest se teško dijagnostikuje. Kod pojedinih pacijenata se istovremeno može pronaći i astma. Obično je uzrok ovog oboljenja dugotrajno izlaganje duvanskom dimu. Simptomi koji se javljaju su: produktivni kašalj koji traje, osećaj nedostatka vazduha, kao i osećaj zviždanja u grudima. Kako bolest napreduje može doći do sve većih tegoba, a pacijent može ostati bez daha u toku obavljanja svakodnevnih aktivnosti, kao što je oblačenje ili penjanje uz stepenice. Spirometrija je obavezan deo postavljanja dijagnoze, i pomoću nje se ispituje funkcija pluća. Ukoliko se ne leči, ova bolest može dovesti do opasnog stanja po život pacijenta.
Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis predstavlja hronično reumatsko oboljenje koje zahvata zglobove, ali nekada se može proširiti i na unutrašnje organe, kožu, kao i nervni sistem. Široko je rasprostranjena bolest i češća je kod ženske populacije. Ova bolest nastaje neprimetno, sa sporim razvojem simptoma koji je prate. Obično se prvo javi jutarnja ukočenost nekog zgloba, a ta ukočenost često prati i bol. Vremenom se povećava broj zglobova koji su upaljeni. Cilj lekara prilikom lečenja pacijenata jeste da im se obezbedi što komforniji život uz maksimalno smanjenje bolova. U terapiji se koriste lekovi kao i određena dijeta, umerena fizička aktivnost i maksimalno smanjenje stresa.
Depresija i anksioznost
Da li se često osećate zabrinuto i utučeno? Ili ne možete da funkcionišete u svakodnevnim obavezama? Mentalno zdravlje je veoma važno, zato briga o njemu mora biti podjednako važna kao briga o fizičkom zdravlju. Depresija i anksioznost često idu zajedno, mada to nije pravilo. Uporedo pojavljivanje anksioznosti i depresije kod pacijenata obično dovodi do maksimalno smanjenog kvaliteta života, i ovakve osobe na dnevnoj osnovi doživljavaju veoma intenzivna osećanja i promene. Uzroci ovih bolesti se preklapaju, a najčešćim uzrocima se smatraju faktori životne sredine, genetika i bol. Ako pacijent boluje od obe bolesti, jako je važno da se obe bolesti leče u isto vreme, a ne odvojeno.
Gojaznost
Oboljenje koje nastaje usled preteranog unosa hrane i taloženja masnog tkiva u organizmu naziva se gojaznost. Stepen gojaznosti obično zavisi od stila života koji neka osoba vodi, kao i od načina ishrane. Ova bolest je lako dijagnostikuje, ali je problem kako motivisati pacijenta koji je gojazan da se izleči, odnosno da smrša. Izlečenim se smatraju oni pacijenti koji su smanjili svoju telesnu masu i uspevaju da je održe u normalnim granicama. Promena životnog stila podrazumeva uvođenje umerene fizičke aktivnosti na svakodnevnom nivou i usvajanje navika zdrave i pravilne ishrane.
Leave a comment